STA SU KOGNITIVNE I BIHEJVIORALNE PSIHOTERAPIJE?

Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije su psiholoski pristupi zasnovani na naucnim principima iz teorije ucenja,eksperimentalne psihologije ,  socijalne psihologijoe,etologije,neurofiziologije i drugih naucnih disciplina koje se bave ljudskim ponasanjem.. Pristup je obicno usmeren na teskoce koje klijent ima "sada i ovde" i pociva na razvijanju zajednickog gledista o klijentovom problemu. Ovo vodi odredivanju personalizovanih i vremenski ogranicenih terapijskih ciljeva i strategija koje se kontinuirano nadgledaju i ocenjuju tokom terapije. Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti rade sa pojedincima, porodicama i grupama ljudi. Ovaj pristup moze da se koristi u pruzanju psiholoske pomoci bilo kome, bez obzira na sposobnosti, kulturu, rasu, pol ili seksualne preferencije.

 

Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti su obicno strucnjaci koji se bave problemima abnormalnog ponasanja  kao sto su psihijatri, psiholozi,  socijalni radnici, medicinske sestre savetnici itd. Zajednicko polaziste i biheviorista je da se odredjeni aspekti ponasanja(kognitivnog,emocionalnog i motorickog uce. Razlike su u razumevanju mehanizama ucenja. Dok bihevioristi pretpsotavljaju da  ljudi uce odredjena abnormalna ponasanja i asocijativnim i kognitivnim putem,kognitivisti smatraju da kod ljudi postoji samo kognitivni modus ucenja takvog ponasanja. Termin Bihevioralno-kognitivna ili Kognitivno -bihevioralna terapija oznacava mirenje ovih stanovista u smislu da se stavlja naglasak ili na tehnike koje su primarno uslovljene prema otkrivanju tzv."disfunkcionalne pretpostavke i njihovog "restrukturiranja" ili prema akcionim terapijama kojima se utice na iracionalne kognitivne,emocionalne i motoricke oblike ponasanja u smislu njihove promene.

Sledeci primer ilustruje kao misli, osecanja i ponasanja mogu uticati na nas. " Jedna majka je iz prvog sna probudio telefonski poziv.. U trenutku kada je podigla slusalicu, telefon je prestao da zvoni. U poslednje vreme patila je od anksioznosti i depresije. Istog trenutka pomislila je na svoju kcerku, koja se nedavno preselila u drugi grad.. Pomislila je: " Mora da joj se nesto dogodilo! Sigurno je policija htela da me obavesti da je dozivela tesku nesrecu." Osetila je kako joj zavija stomak i kako joj srce lupa na ovu pomisao.i. Misli su joj nekontrolisano navirale i plasila se da gubi razum. Nekoliko puta je okrenula cerkin telefonski broj, ali niko nije odgovarao. To je shvatila kao jos jedan dokaz da se  nesto desilo.  Osecala se  toliko uspaniceno da je cele noci ostala budna i pored toga sto je uzela dodatnu dozu lekova. Osecala se prestravljeno razmisljajuci o svim mogucim stvarima koje su se mogle desiti  njenoj cerki i cak je pomisljala da nazove neke bolnice u Londonu. Sledeceg jutra saznala je od  svoje cerke da je  sve u redu i da je ova prenocila kod prijatelja. I pored toga, majka  je ostala uznemirena i osecala se nesposobnom da ode na posao."

 

STA SE DOGADA U BIHEJVIORALNIM I KOGNITIVNIM PSIHOTERAPIJAMA?

 

U bihejvioralnim i kognitivnim psihoterapijama terapeut i klijent saradjuju kako bi

. stvorili zajednicko razumevanje klijentovog problema

. identifikovali na koji nacin problem utice na klijentovo kognitivno,emocionalno i motoricko ponasanje.

 

Na osnovu shvatanja svakog pojedinacnog klijentovog problema, terapeut i klijent zajedno odreduju ciljeve terapije i dogovaraju se oko plana tretmana. Terapija omogucava da klijent smisli resenja za svoje probleme koja ce mu biti od vece pomoci od onih koje trenutno koristi. Izmedu dve seanse klijent cesto isprobava primenu novih resenja. Terapija se odvija tokom dogovorenog broja seansi. Broj potrebnih seansi varira u zavisnosti od prirode i tezine klijentovog problema. Obicno su seanse jednom nedeljno i traju jedan sat. Ukupan broj obicno iznosi 10 do 15 seansi, ali u nekim slucajevima terapija traje znatno krace ili znatno duze. Nakon zavrsetka tretmana terapeut i klijent se obicno dogovore oko ogranicenog broja naknadnih seansi kako bi se odrzao postignuti napredak.

 

ZA KOJE VRSTE PROBLEMA KBT MOGU BITI OD POMOCI?

Obavljena su obimna istrazivanja bihejvioralnih i kognitivnih terapija, koja su pokazala da ovaj oblik psihoterapije daje znacajne rezultate, narocito u tretmanu sledecih problema:

. anksioznost i napadi panike

. fobije (npr. agorafobija, socijalna fobija)

. sindrom hronicnog umora

. depresija

. opsesivno - kompulzivni poremecaj

. problemi sa jelom

. seksualni problemi i problemi u partnerskim odnosima

. problemi dece i mladih

. problemi povodom opsteg zdravstvenog stanja

. hronicni bol

. problemi navika (npr. tikovi)

. bes

. droga i alkohol

. shizofrenija i psihoze

. problemi povezani sa teskocama u ucenju

. bipolarni poremecaj

. poremecaj post - traumatkog stresa

. poremecaj spavanja

Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije mogu da se koriste same za sebe ili u kombinaciji sa lekovima, u zavisnosti od tezine ili prirode svakog klijentovog problema.